2 Chronicles 20
1 Posle ovoga su Moavci, Amonci i neki od Meunita napali Josafata.
2 Došli su neki ljudi kod Josafata i obavestili ga: „Veliko mnoštvo nadire sa druge strane mora, od Edoma dolaze na tebe. Eno ih u Hasason-Tamaru, to jest u En-Gedi.“
3 Josafat se uplašio, pa je okrenuo lice da traži Gospoda i po celoj Judi je proglasio post.
4 Tada se Judejci okupiše da traže pomoć od Gospoda. Iz svih Judinih gradova su dolazili da traže Gospoda.
5 Josafat je stao pred zbor Judejaca i Jerusalimljana, u Domu Gospodnjem pred novim dvorištem
6 i reče: „O, Gospode, Bože naših otaca! Nisi li ti Bog na nebesima i ne vladaš li nad carstvima svih naroda? Nije li u tvojoj ruci sila i moć, i niko ne može da ti se odupre?
7 Zar ti nisi odagnao stanovnike ove zemlje ispred Izrailja, tvoga naroda, i dao je doveka potomcima tvog prijatelja Avrâma?
8 Oni su se nastanili u njoj i u njoj izgradili Svetilište tvom imenu, rekavši:
9 ’Ako nas zadese pošast, mač osude, pomor, glad, stajaćemo pred ovim Domom i pred tobom — jer ovaj Dom nosi tvoje ime — i zavapićemo u svojoj nevolji, a ti nas čuj i spasi.’
10 A sada su ovde Amonci, Moavci i još neki sa gore Sir. Nisi dozvolio Izrailju kada je izašao iz Egipta da prođe preko njihove zemlje, pa je morao da ih zaobilazi, a nije ih istrebio.
11 I sad nam vraćaju tako što su došli da nas oteraju sa tvog poseda koji si nam ti dao u nasledstvo.
12 O, Bože naš, zar im nećeš suditi? U nama nema snage pred ovim velikim mnoštvom koje dolazi na nas. Ne znamo šta da uradimo. Naše su oči uprte u tebe!“
13 Sva je Juda stajala pred Gospodom sa svojom decom, sa ženama i sinovima.
14 I tada je na Levita Jazila — Zaharijevog sina, Venajinog sina, Jeielovog sina, Matanijevog sina — Asafovog potomka, usred zbora došao Duh Gospodnji.
15 On reče: „Pazite dobro, svi Judejci i Jerusalimljani, i ti, caru Josafate! Ovako vam govori Gospod: ’Vi se ne plašite i ne klonite srcem pred ovim velikim mnoštvom, jer ova bitka nije vaša nego Gospodnja.
16 Sutra siđite na njih dok se budu uspinjali uz Zis i naći ćete ih na kraju doline, pred pustinjom Jeruil.
17 Ne borite se u ovoj bici. Stanite, postavite se i gledajte kako će vas Gospod izbaviti, o, Judo i Jerusalime! Ne plašite se i ne klonite srcem! Sutra izađite pred njih jer je Gospod sa vama!’“
18 Tada se Josafat poklonio licem do zemlje, a svi su Judejci i Jerusalimljani pali ničice pred Gospodom i poklonili mu se.
19 Ustali su Leviti, potomci Katovi i potomci Korejevi da na sav glas slave Gospoda, Boga Izrailjevog.
20 Tako su ujutru rano ustali i otišli u Tekuja pustinju. Kada su izlazili, Josafat stade i reče: „Čujte me, Judejci i Jerusalimljani! Verujte u Gospoda, svoga Boga, i održaćete se; verujte prorocima njegovim i uspećete.“
21 Onda se posavetovao sa narodom i postavio one koji pevaju Gospodu i one u svetoj odeći, da idu pred vojskom i slave ga: „Hvalite Gospoda jer je milost njegova doveka.“
22 Kada su počeli radosno da kliču i slave, Gospod postavi zasedu Amoncima, Moavcima i još nekima sa gore Sir, koji su krenuli na Judu. Tako su bili poraženi.
23 Naime, Amonci i Moavci su ustali na one sa gore Sir da ih sasvim unište i istrebe. A kada su ih istrebili, počeli su međusobno da se satiru.
24 Judejci su stigli do stražarnice u pustinji kada su pogledali na mnoštvo — gle, mrtvaci leže po zemlji. Niko nije preživeo.
25 Tada su Josafat i njegov narod počeli da plene njihov tabor. Našli su obilje vrednosti i dragocenosti na mrtvacima, toliko plena da ga nisu mogli poneti. Toliko je toga bilo da su tri dana plenili po taboru.
26 Četvrtog dana su se okupili u dolini Veraha gde su blagoslovili Gospoda. Zato je narod nazvao ovo mesto „Dolina blagoslova“, kako se i zove sve do danas.
27 Tada su se, s Josafatom na čelu, u Jerusalim vratili svi Judejci i Jerusalimljani. Radovali su se jer ih je Gospod obradovao nad njihovim neprijateljima.
28 Došli su u Jerusalim, u Dom Gospodnji sa lirama, harfama i trubama.
29 Strah Gospodnji je zahvatio sva carstva zemalja kada su čula da se Gospod borio sa neprijateljima Izrailja.
30 Josafatovo carstvo je bilo u miru i Bog njegov mu je dao počinak svuda unaokolo.
31 Josafat je vladao nad Judom, a bilo mu je trideset pet godina kada se zacario. Dvadeset pet godina je vladao u Jerusalimu. Majka mu se zvala Azuva, ćerka Silejeva.
32 On je sledio puteve svoga oca Ase i nije odstupao od toga, nego je činio što je pravo u Gospodnjim očima.
33 Ipak, uzvišice nisu bile uklonjene; narod još uvek nije usmerio srce Bogu svojih otaca.
34 Ostalo o Josafatu, od početka do kraja, nije li to zapisano u Knjizi Juja, Hananijevog sina, koja je uvrštena u Knjigu dnevnika careva Izrailjevih?
35 Nakon toga se Josafat, car Jude, udružio sa izrailjskim carem Ohozijom koji je činio bezakonje.
36 Udružio se sa njim i napravio lađe u Esion-Geveru da plove za Tarsis
37 Tada je Eliezer iz Marise, Dodov sin, prorokovao Josafatu: „Kako si se ti udružio sa Ohozijom, tako će Gospod razbiti tvoja dela!“ I lađe se razbiše tako da nisu mogle da otplove za Tarsis.